Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Create an account

Fields marked with an asterisk (*) are required.
Name *
Username *
Password *
Verify password *
Email *
Verify email *
Captcha *
 

Istraživanje otkrilo koliko DECA PSIHIČKI ZLOSTAVLJAJU jedni druge: Hiljade đaka svedočilo MALTRETIRANJU VRŠNJAKA

Skoro 70 odsto mladih posmatralo je kako vršnjaci maltretiraju jedni druge, a 20 odsto njih ništa nije uradilo ni onda kada je to moglo sprečiti, pokazalo je istraživanje Saveta omladinskih organizacija.

Dok prosvetari, roditelji, psiholozi i bezbednjaci upozoravaju da vršnjačko nasilje postaje sve veći problem, koliko je situacija alarmantna pokazali su upravo sami đaci.

Skoro 700 od 1.000 ispitanih Banjalučana posmatralo je kako njihovi drugari jedni druge vređaju, ponižavaju, guraju, zlostavljaju ili čak prete i jedni drugima oduzimaju novac, što znači da se gotovo svaki vid nasilja događa pred publikom.

Na pitanje „koja vrsta nasilja je najzastupljenija“ više od 70 odsto ispitanih usaglasili su se da je reč o psihičkom maltretiranju, oko 20 odsto njih reklo je da je to fizičko nasilje, a bilo je i onih koji smatraju da je sve učestalije seksualno uznemiravanje.

Mesto događaj najčešće su srednje škole, glavni akteri deca od 13 do 17 godina, a brutalno psihičko nasilje manje je vidljivo od fizičkog pa često prolazi nekažnjeno, kažu tinejdžeri.

- Druga su maltretirali jer se družio sa devojkama. Davali mu pogrdna imena, čak je profile na društvenim mrežama obrisao jer nije mogo da trpi komentare. Kad ulazi u učionicu pevali su svakave pesme, skandirali nadimke... Sve im je kao bila šala, ali smo on zna kroz šta je tada sve prošao – ispričala je jedna srednjoškolka.

Dodaje da je u školi ranije bio i momak, za čije se roditelje znalo da su imućniji, pa su od njega tražli da im kupuje sokove i sendviče svaki dan.

- Kada im je rekao da neće više to da radi, dodelili su mu nadimak „stipsa“ i počeli da ga izbegavaju i vređaju. Mnogo fizičkog i psihičkog maltretiranja ima i oko toga kome se sviđa koji momak ili devojka, a većina nas se sklanja u stranu jer ne želimo da budemo sledeći – ispričala je ova tinejdžerka.

Upravo psihičko-emotivno nasilje evidentirano je kao najčešće i prema podacima Ombusmana za decu Republike Srpske. Žrtve nasilja su u većinom dečaci.

Različita istraživanja pokazuju da se nasilje među mladima i decom dešava u školskom dvorištu, na putu od škole do kuće, te na autobuskim stajalištima.

- Glasine, uvrede i verbalne provokacije znaju da zabole više nego udarci. Deca su oduvek znala biti gruba jedna prema drugima, ali mora se znati granica, koja se u poslednje vreme totalno izgubila. Ako je neko u stanju da podigne ton na nastavnka, ili ga ucenjuje, ko zna šta je spreman uraditi vršnjaku – smatra psiholog Slađana Matić.

Dodaje da je to što pojedini snimci i slike nasilja završe na internetu, samo pokazuje koliko deca ne shvataju ozbiljnost situacije, te ne znaju kako ispravno da reaguju.

- Nažalost, više njih spremo je da pre izvadi telefon i snimiti svađe i tuče, nego da pritrči u pomoć drugaru. To je ono što je postalo stvar celog grada, a ne samo kućnog vaspitanja – dodaje ona.

Upravo to smatraju i stručnjaci bliski ovoj oblasti, tvrdeći da se problem može rešiti samo ako su uključeni baš svi.

- Prepuštanje tereta odgovornosti i delovanja samo jednom učesniku, na primer, samo školi, samo Gradu ili samo policiji, neće dati očekivane rezultate, niti će doprineti smanjenju nasilja nad decom – navedeno je u Protokolu o postupanju u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece još iz 2012. godine.

Policijskoj upravi Banjaluka od početka godine prijavljena su dva slučaj vršnjačkog nasilja. U oba slučaja bilo je reči o fizičkom nasilju, dok psihičko maltretiranje tinejdžera niko nije prijavio.

Slaba edukacija u školama

Omladinci smatraju da banjalučke škole nisu dovoljno uključene u borbu protiv nasilja, a da su upravo one ključne u razvijanju svesti o ovom problemu.

- Nažalost, edukacija o vršnjakom nasilju u školama u Banjaluci provodi se bez opšteg zajedničkog plana. Njena efikasnost i privlačnost za učenike i nastavnike zavisi od kreativnosti pojedinaca koji organizuju radionice, predavanja ili okrugle stolove – navode u Savetu omladinskih organizacija Banjaluka.

Izvor: Blic.rs

   

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Teslić danas.