Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Create an account

Fields marked with an asterisk (*) are required.
Name *
Username *
Password *
Verify password *
Email *
Verify email *
Captcha *
 

AFP: Hag otkrio nezgodnu ostavštinu hrvatskog oca domovine

Agencija AFP objavila je opširan članak o ostavštini Franje Tuđmana, prvog predsednika nezavisne Hrvatske.

Turisti koji avionom putuju u glavni grad Hrvatske sleću na novi aerodrom Franjo Tuđman, nazvan po “ocu domovine“ – koji se spominje u nedavnoj osuđujućoj presudi Haškog suda, piše AFP.

Nedavna presuda Haškog tribunala ostala je u senci dramatične smrti bosansko-hercegovačkog Hrvata Slobodana Praljka, koji je popio otrov nakon što mu je izrečena presuda za ratne zločine u BiH. 

Ali, možda je još veći značaj za Hrvatsku imala ocena sudija o Tuđmanu, koji je umro 1999. godine, ali je za većinu Hrvata i dalje heroj zbog činjenice da je Hrvatska pod njegovom vlašću postala nezavisna, uprkos greškama u njegovoj vladavini, navodi se u tekstu. 

Naime, u presudi Haškog suda šestorici optuženih Hrvata jasno je rečeno da je Tuđman delio njihovu zamisao o etničkom čišćenju muslimana u pokušaju ujedinjenja Hrvata u regionu, navodi AFP, pa podseća da je u ratu u BiH od 1992. do 1995. između Hrvata, Srba i muslimana stradalo oko 100.000 ljudi.

Uprkos presudi, 18-godišnjica Tuđmanove smrti obeležena je 10. decembra uobičajenim komemoracijama širom Hrvatske. 

Vodeći hrvatski zvaničnici položili su vence u bojama hrvatske zastave na impozantan Tuđmanov grob od crnog mermera u Zagrebu, podseća AFP. 

“Tuđman je bio državnik... Znao je tačno koji je njegov cilj i ostvario ga je, a to je bilo stvaranje Hrvatske“, rekla je za AFP penzionerka Katarina Hrkač na komemoraciji Slobodanu Praljku, koja je održana dan nakon godišnjice Tuđmanove smrti. 

AFP podseća i da je “Večernji list“ u subotu objavio specijal posvećen “ocu hrvatske nacije“. 

“Tuđman je bio komunistički general koji je vremenom postao nacionalistički disident“, piše AFP dodajući kako je vodio Hrvatsku u periodu otcepljenja od Jugoslavije. 

Pogled na Domovinski rat kao oslobodilački rat protiv srpskih agresora je opšteprihvaćen u Hrvatskoj, ali mišljenja o Tuđmanovoj ulozi u konfliktu u BiH nisu tako monolitna, piše AFP. 

“Hrvatski premijer Andrej Plenković, takođe iz HDZ, žestoko je kritikovao hašku presudu, insistirajući pritom da je Tuđmanova politika prema BiH uvek bila usmerena prema očuvanju njenog teritorijalnog integriteta“, navodi AFP. 

Ali kako je za AFP rekao istoričar Hrvoje Klasić, "nema nikakve sumnje da je vojno i političko vođstvo Hrvata u BiH bilo pod direktnim uticajem zvaničnika u Zagrebu". 

Klasić takođr upozorava na stvaranje "neke vrste kulta ličnosti i tabu tema" vezanih za Tuđmana. 

"Svaka kritika Tuđmana ili njegove politike se, na neki način, smatra kritikom Hrvatske kao takve, što je katastrofalno", rekao je Klasić. 

Bivša glavna tužiteljica Haškog suda Karla del Ponte rekla je 2001. godine da je Haški sud bio spreman podignuti optužnicu protiv Tuđmana u trenutku kad je umro od karcinoma 1999. godine. 

Uprkos uspešnoj borbi za nezavinsot Hrvatske, Tuđman je vladao čeličnom šakom, a vreme njegove vladavine obeležile su korupcija i privatizacijska pljačka. 

Tuđman nije mario za demokratske reforme, zbog čega je Hrvatska bila međunarodno izolovana. Na Tuđmanovoj sahrani, na koju su Hrvati došli u desetinama hiljada, bio je uočljiv izostanak stranih državnika, piše ugledna agencija. 

Iako su se hrvatski lideri koji su preuzeli vlast nakon Tuđmana, čak i oni iz njegove stranke, u početku distancirali od Tuđmanove kontaminirane ostavštine, pomak udesno 2012. godine doneo je svojevrsni povratak Tuđmanovog imena, ali i represivnih tendencija, navodi AFP. 

U poslednjih nekoliko godina medijske slobode u Hrvatskoj su pale, podseća AFP, dodajući da aktivisti upozoravaju na rastuću atmosferu netolerancije. 

"Političari opet prihvataju Tuđmanovu negativnu ostavštinu i to je jako štetno", upozorava Vesna Teršelič iz “Dokumente”, organizacije koja se bavi ratnim zločinima počinjenima u ratovima nakon raspada Jugoslavije. 

Teršelič je dodala kako hrvatski premijer Plenković "propušta priliku" za ograđivanje Hrvatske od te ostavštine. 

Mrkus Taner, specijalista za Balkan i autor knjige Hrvatska: Nacija iskovana u ratu, sumnja da presuda Haškog suda može imati velik uticaj i značaj s obzirom na činjenicu da je Hrvatska članica Evropske unije i NATO. 

"Hrvatska se zbog tih presuda oseća manje ranjivo nego što bi to bio slučaj pre deset godina", rekao je Taner za AFP.

Izvor: AFP, index.hr, B92

   

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Teslić danas.