Login to your account

Username *
Password *
Remember Me

Create an account

Fields marked with an asterisk (*) are required.
Name *
Username *
Password *
Verify password *
Email *
Verify email *
Captcha *
 

Dokazano: Facebook masovno dozvoljavao pristup podacima korisnika

Facebook je najvećim svetskim tehnološkim kompanijama godinama dozvoljavao pristup ličnim podacima korisnika, koji je bio značajno veći nego što su to predstavili javnosti, objavio je The New York Times.

Prema podacima The New York Times-a na stotinama dokumentovanih stranica, Facebook je imao posebne dogovore s određenim kompanijama. Dokumenta iz 2017. godine jednog dela neimenovane kompanije koja sarađuje sa drugim kompanijama, najpotpunije dokazuju to. Facebook je neprestano rastao, dobijao na broju korisnika i sve više zarađivao na reklamama. Partnerske kompanije su dobile karakteristike koje su ih činile atraktivnijima, a korisnici najpoznatije društvene mreže povezivali su se s prijateljima preko raznih sajtova i uređaja. Facebook je tako stekao neverovatan monopol nad ličnim podacima gotovo 2,2 milijarde ljudi, a upravljanje njima nije bilo transparentno. 

Neke aplikacije su mogle da čitaju poruk

Facebook je sarađivao sa drugim kompanijama, bilo da se radi o onim koje su imale sajtove, aplikacije ili pretraživače, a u toj saradnji su svi dobili nešto. Microsoft-ovom pretraživaču Bing dopustio je da bez odobrenja svojih korisnika dobije uvid u sve prijatelje koje taj korisnik ima na poznatoj društvenoj mreži. I Netflix i Spotify mogli su da čitaju poruke korisnika. Amazon je dobio dozvolu Facebook-a da dolazi do podataka o korisnicima, konkretno do imena i prezimena i informacija o tome kako da ih kontaktira i to preko njihovih prijatelja. Yahoo je mogao da gleda objave prijatelja korisnika čak i ovog leta, uprkos njihovim izjavama u javnosti, da su s tim prestali početkom godine. 

The New York Times razgovarao s bivšim zaposlenima u Facebook-u 

Za Facebook se od marta vezuje niz skandala s privatnim podacima korisnika, kada je otkriveno da je konsultanska kompanija Cambridge Analytica iskoristila podatke o korisnicima kako bi Trampu pomogla u predsedničkoj kampanji 2016. godine. Posle priznanja o kršenju poverenja korisnika, Mark Zakerberg je u aprilu uveravao zakonodavce da korisnici imaju potpunu kontrolu nad svim što dele na Facebooku. 

Ali dokumenta i razgovori sa 50 bivših zaposlenih u Facebook-u i njihovih korporativnih partnera dovode u pitanje i to da li je Facebook izbegao odredbe ugovora koji su sklopili s američkom Federalnom trgovinskom komisijom 2011. godine, po kojem im je bilo zabranjeno deljenje podatka korisnika bez njihovog izričitog pristanka. 

U poslovima s Facebookom profitiralo preko 150 kompanija 

Dokumenta opisuju kako je preko 150 preduzeća profitiralo od poslovanja s Facebook-om, uključujući jednu koja se bavi online prodajom, kao i sajt sa zabavnim vestima ali i kompanije koje se bave proizvodnjom automobila i medijskom organizacijom. Najstariji posao koji je Facebook sklopio s jednom od takvih kompanija je iz 2010. godine, a svi su bili aktivni 2017. godine. Neki od njih su bili aktivni i ove godine. Izvršni direktori Facebooka su priznali da su prošle godine imali greške u postupanju. 

Lični podaci korisnika 

Facebook nikada nije prodavao podatke svojih korisnika. Sklapali su partnerstva o podacima korisnika od svojih početaka i širili su bazu podatka o svojim korisnicima. Do 2013. godine, je sklopio toliko takvih partnerstava da ih zaposleni srednjeg nivoa nisu mogli ni pratiti, piše The New York Times, pozivajući se na razgovore s bivšim zaposlenicima. Zato su programirali alat koji im je pomagao da uključe ili isključe poseban pristup partnerima. U isto vreme, taj alat je beležio tzv. "capabilities", odnosno privilegije koje su omogućavale partnerima da prikupljaju podatke. U nekim slučajevima partnerima nije trebala ni dozvola za to. 

Kako je Facebook dolazio do podataka o korisnicima? 

Jednu opciju predstavili su 2008. godine, a ona postoji i danas. Brojnim korisnicima je bila uznemirujuća jer su se pitali kakva saznanja Facebook ima o njihovim kontaktima u stvarnom svetu. The New York Times tako otkriva, kako su Gizmodo i drugi mediji pisali o slučajevima kada je ta opcija korisnicima predlagala da se sprijatelje s ljudima koji idu kod istog lekara ili sa članovima porodice s kojima nisu bliski, ali je čak i osobama koje su zlostavljane, predlagala da se povežu sa zlostavljačem. 

Facebook je koristio popis kontakata od svojih partnerskih kompanija Amazona, Yahoo-a i Huawei-a da bi dobio bolji uvid u veze među ljudima te kako bi im predložio da se na njihovoj platformi povežu sa što više korisnika. 

Delili informacije sa više od 60 proizvođača mobilnih telefona i tableta 

The New York Times piše da su Sony, Microsoft, Amazon i drugi još i 2017. mogli da dođu do mail adresa korisnika preko njihovih Facebook prijatelja. 

Osim toga, Facebook je Spotifyu, Netflixu i kanadskoj Royal banci dopustio da čitaju, pišu i brišu privatne poruke korisnika. Spotify je, mogao mesečno da vidi poruke preko 70 miliona korisnika, a ta aplikacija i dalje nudi opciju deljenja muzike preko Facebook Messengera. Podaci popularne društvene mreže pokazali su kako je kompanija imala dogovore o deljenju podataka s više od 60 proizvođača mobilnih telefona, tableta i drugih uređaja. Facebook je tada omogućio Appleu da od svih korisnika sakrije da njihovi uređaji traže njihove podatke. Appleovi uređaji su tako mogli da pristupe kontaktima i kalendaru iako je bilo isključeno deljenje bilo kakvih podataka. 

Iz Apple-a su poručili kako nisu bili svesni da je Facebook dao takav pristup njihovim uređajima, da su svi prikupljeni podaci ostajali samo na njihovim uređajima i da nisu bili deljeni dalje. 

Odgovori o zaštiti podataka korisnika traže se od Evrope do SAD ove godine. Kao rezultat toga pale su akcije Facebook-a, a grupa akcionara je čak zatražila da Zakerberg napusti čelnu poziciju. Ljuti korisnici su, pak, započeli pokret pod heštegom #DeleteFacebook, javlja The New York Times.

Izvor: B92

   

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Teslić danas.


    Tehnologija Najčitanije

    Pratite nas