Dug boravak u vodi koji omekšava kožu i slab imunitet glavni su razlozi gljivičnih i bakterijskih infekcija u sezoni kupanja u bazenima, rekama i jezerima.

Iako je voda u bazenima hlorisana, odgovarajuće temperature i kiselosti, promenljivo vreme, naročito ekstremno visoka spoljna temperatura, narušava njenu ispravnost i pogoduje širenju infekcija. Poseban problem je to što se posetioci ne pridržavaju higijenskih mera, pa tako mnogi infekciju "zarade" ne u vodi, nego hodajući bosi i sedeći na mokrim površinama, na ivici i oko bazena.

- Najčešće su gljivične infekcije koje se prepoznaju kao kružno crvenilo na koži koja se peruta - kaže dr Milica Marković, dermatovenerolog Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu. - Ove promene mogu postepeno da se šire na trupu i ekstremitetima, kao i na stopalima.

Doktorka Marković savetuje da je najbolja prevencija kupanje pre ulaska u bazen, kao i tuširanje čistom vodom po izlasku iz njega.

- Gljivične infekcije kože uglavnom se jednostavno leče, primenom lekova u vidu krema i šampona, međutim, ukoliko neka od gljivica zahvati nokatnu ploču na stopalima, terapija može da bude dugotrajna i neizvesna. Zato se za najupornije gljivične infekcije propisuju i antigljivični lekovi, koji se piju.

Infekcijama na kupalištima najpodložniji su hronični bolesnici, koji već imaju oslabljen imunitet, kao i deca. Ipak, opreznost se savetuje i drugima, jer je svaka povreda ili iritacija kože "otvaranje vrata" patološkim mikroorganizmima. To praktično znači da treba izbegavati kupanje ukoliko postoje posekotine i ogrebotine na koži, kao i posle depilacije, pedikira i drugih iritirajućih tretmana. Poželjno je promeniti mokar kupaći kostim, jer sedenje u mokrom utiče na širenje infekcija, a papuče i peškir bi trebalo da ostanu suvi.

Posebno je opasno kupanje na jezerima i rekama, jer je opasnost od zaraze veća.

- Infekcija pseudomonas folikulitis je karakteristična za neregistrovana kupališta - kaže dr Marković. - Reč je o bakteriji pseudomonas aeruginosa koja napada folikul dlake posle kupanja u zagađenoj vodi. Na koži se pojavljuje osip u vidu crvenih tačkica, dok je folikul dlake obično ispunjen gnojem.

MIRIS NIJE OD HLORA

SNAŽAN miris koji se oseća pored bazena uopšte ne dolazi od hlora, već od kiseonik-trihlorida. Ovo jedinjenje nastaje kao hemijska reakcija između hlora i uree. Urea, koju stvara jetra razgradnjom proteina, u bazen dospeva preko ljudske kože, znoja i urina.

Izvor: novosti.rs

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Teslić danas!

Marketing