Letnji meseci svake godine donose i porast pojedinih infekcija kojima pogoduju toplota, vlaga i oštećena koža. Ovih dana najviše se govori o impetigu, poznatijem kao "slatke kraste", nakon što su lekari u Splitu upozorili na povećan broj obolele dece.
O tome su izvestili brojni hrvatski mediji, pozivajući se na epidemiologe Nastavnog zavoda za javno zdravlje Splitsko-dalmatinske županije.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Iako mnogi pomisle da je reč o bolesti koja se prenosi morskom vodom, stručnjaci upozoravaju da to nije slučaj. More nije uzrok impetiga, već okolnosti koje leto donosi – više vremena provedenog na otvorenom, znojenje, sitne ogrebotine, ujedi komaraca, dečja igra na plaži, kao i deljenje peškira ili drugih ličnih predmeta.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Kako navodi MSD Manual, jedan od najpoznatijih medicinskih priručnika na svetu, impetigo je površinska bakterijska infekcija kože koju najčešće izazivaju bakterije Staphylococcus aureus i Streptococcus pyogenes.
Najčešće se javlja kod dece, a prvi znaci su sitni plikovi ili ranice koje ubrzo pucaju i prekrivaju se karakterističnim žućkastim, odnosno "medenim" krastama.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Pošto je reč o veoma zaraznoj infekciji, lako se prenosi direktnim kontaktom sa kožom ili preko peškira, odeće i drugih predmeta koje koristi zaražena osoba. Zbog toga lekari preporučuju da se dete sa potvrđenim impetigom ne vraća u kolektiv dok ne započne lečenje i dok više nije zarazno.
Nije samo impetigo čest tokom leta
Iako je upravo impetigo poslednjih dana u centru pažnje, nije jedina tegoba koja se leti javlja češće nego tokom ostatka godine.
Lekari svake sezone beleže povećan broj slučajeva upale spoljašnjeg uha, poznatije kao "plivačko uho". Problem nastaje kada voda duže ostane u ušnom kanalu, stvarajući uslove pogodne za razvoj bakterija. Prvi simptomi najčešće su svrab, osećaj punoće u uhu i bol koji se pojačava na dodir.
Britanski NHS savetuje da se nakon kupanja uši dobro osuše i da se izbegava korišćenje štapića za uši, jer mogu oštetiti osetljivu kožu ušnog kanala i povećati rizik od infekcije.
Toplota i vlaga pogoduju i razvoju folikulitisa, odnosno upale korena dlake, koja se ispoljava sitnim crvenim bubuljicama, najčešće na mestima gde mokar kupaći kostim dugo ostaje uz kožu. Stručnjaci zato preporučuju da se nakon kupanja što pre presvuče suva odeća, posebno kada je reč o deci koja i satima nakon izlaska iz mora ostaju na plaži.
Poseban oprez kod otvorenih rana
Poseban oprez savetuje se osobama koje imaju otvorene posekotine, ogrebotine ili sveže hirurške rane. Oštećena koža predstavlja prirodan ulaz za bakterije, pa lekari preporučuju da se sa kupanjem sačeka dok rana ne zaraste.
Ako se nakon boravka u moru oko rane pojave crvenilo, otok, bol ili iscedak, potrebno je javiti se lekaru.
Češće su i infekcije očiju i kože
Leto donosi i nešto veći broj upala očiju. So, pesak i drugi nadražaji često izazivaju prolaznu iritaciju, ali se ponekad razvije i bakterijski ili virusni konjunktivitis. Ukoliko se uz crvenilo jave bol, osetljivost na svetlost ili gnojni iscedak, neophodno je potražiti savet lekara.
Ni stomačne tegobe nisu isključene, iako ih ne izaziva samo more. Do njih može doći ukoliko se proguta mikrobiološki zagađena morska voda, zbog čega se kvalitet mora na hrvatskim plažama redovno kontroliše tokom kupališne sezone.
Ministarstvo zaštite životne sredine i zelene tranzicije, zajedno sa županijskim zavodima za javno zdravlje, tokom celog leta objavljuje rezultate analiza mora, a u slučaju privremenog zagađenja izdaje preporuke da se na pojedinim lokacijama kupanje privremeno izbegava.
Dermatolozi podsećaju da su gljivične infekcije kože leti takođe nešto češće, ali razlog nije morska voda. Mnogo veću ulogu imaju dugotrajno nošenje mokrog kupaćeg kostima, vlažna koža, kao i zajednički tuševi i svlačionice, gde se gljivice lakše prenose.
More nije problem, već loše navike
Iako sve ovo može da zvuči zabrinjavajuće, stručnjaci ističu da nema razloga za strah. Hrvatski Jadran godinama se ubraja među mora najboljeg kvaliteta u Evropi, a većina letnjih infekcija može se sprečiti veoma jednostavnim navikama.
Tuširanje nakon kupanja, presvlačenje mokrog kupaćeg kostima, korišćenje sopstvenog peškira i izbegavanje kupanja sa otvorenim ranama često su dovoljni da rizik od infekcije bude minimalan.
Kako poručuju lekari, leto nije period kada treba izbegavati more, već vreme kada treba obratiti nešto više pažnje na higijenu i prve promene na koži. Upravo brzo prepoznavanje simptoma najčešće znači i jednostavnije i uspešnije lečenje.
(B92)
