Kalorijski deficit predstavlja osnovu procesa mršavljenja, ali mnogima je upravo kontrola apetita najveći izazov, posebno kada je teško odoleti određenim namirnicama.

Postoji nekoliko načina koji mogu pomoći u smanjenju osećaja gladi i lakšoj kontroli unosa hrane, a oni se najčešće odnose na izbor namirnica i svakodnevne životne navike.

TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA

Jedan od ključnih faktora su vlakna u ishrani. U organizmu postoje receptori u želucu i crevima koji reaguju na njihovo širenje, što dovodi do osećaja sitosti. Na taj način, veći volumen hrane može pomoći u smanjenju gladi, bez obzira na to šta je uzrok tog širenja.

TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA

Namirnice koje sadrže više vode obično se brže razgrađuju i ne pružaju dugotrajan osećaj sitosti, dok hrana bogata rastvorljivim vlaknima ostaje duže u probavnom sistemu i doprinosi dužem osećaju punoće. Povrće bogato neprobavljivim ugljenim hidratima takođe može povećati volumen u crevima i pomoći u kontroli apetita.

Važnu ulogu ima i način na koji se organizam nosi sa stresom. Emocionalno jedenje često se javlja kao reakcija na stresne situacije i nije povezano sa stvarnom fizičkom glađu, zbog čega ga je teže kontrolisati samo promenom ishrane.

TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA

Održavanje redovnog i kvalitetnog sna može doprineti smanjenju stresa i boljoj kontroli apetita. Stabilan ritam spavanja u mirnom i tamnom okruženju pomaže organizmu da se lakše oporavi i reguliše osećaj gladi.

U određenim situacijama, kofein i slične supstance mogu privremeno smanjiti osećaj gladi jer povećavaju nivo energije i budnosti, što može skrenuti pažnju organizma sa osećaja praznog želuca.

Ipak, preterana konzumacija ovakvih supstanci može izazvati neugodne nuspojave, dok se njihova upotreba u večernjim satima ne preporučuje zbog mogućeg negativnog uticaja na kvalitet sna.

Kod osoba koje nisu navikle na kofein, jutarnja kafa može pomoći u smanjenju osećaja gladi, dok kod onih koji ga redovno konzumiraju taj efekat može biti slabiji ili izostati.

(B92)