- Detalji
- Kategorija: Zdravlje
Kako starite, vaše telo se suočava sa promenama kao što su gubitak mišićne mase i mineralne gustine kostiju, smanjena želudačna kiselina i smanjen apetit, a sve to utiče na nutritivne potrebe.
Zbog smanjenog unosa hrane i oštećene apsorpcije, ljudima starijim od 50 godina mogu biti potrebne više količine proteina, kalcijuma i vitamina D i B12.
Proteini
Proteini su neophodni za održavanje mišićne mase, koja opada za 3 do 5 procenata po deceniji nakon 30. godine. Konzumiranje oko 1 do 1,3 grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno može pomoći u ublažavanju ovog gubitka, posebno kada se kombinuje sa vežbanjem. S druge strane, nedovoljan unos proteina može ubrzati gubitak mišićne mase i povećati rizik od padova i smanjene pokretljivosti.
Kalcijum
Adekvatan unos kalcijuma je neophodan za zdrave zube i kosti, a takođe jača funkciju mišića, aktivira određene faktore koagulacije krvi, podržava zdravlje nerava i krvnih sudova. Kako telo stari, sve mu je teže da apsorbuje ovaj mineral, što može da zahteva povećanje unosa. Održavanje adekvatnog nivoa kalcijuma pomaže u smanjenju rizika od osteoporoze, preloma i dijabetesa. Muškarcima starijim od 51 godine se preporučuje da unose 1.000 miligrama kalcijuma dnevno, a ženama 1.200 miligrama.
Vitamin D
Vitamin D pomaže u održavanju zdravih kostiju i mišića, jača imuno sistem, podstiče zdravlje nerava, uravnotežuje šećer u krvi i smanjuje upale. Međutim, mnoge starije osobe ga ne unose dovoljno - 61 odsto, prema podacima iz SAD. Nova istraživanja sugerišu da uzimanje vitamina D može da uspori starenje. Iako je sunčeva svetlost primarni prirodni izvor, vitamin D može da se unese i hranom obogaćenom ovim vitaminom ili suplemenatima. Preporučuje se da razgovarate sa svojim lekarom o pravoj dozi i najboljim načinima da ga dobijete.
Vitamin B12
Vitamin B12, koji se nalazi u jajima, ribi i mesu, pomaže telu da stvara nova krvna zrnca i podržava nervni sistem. Kako starimo, naša tela mogu manje efikasno da apsorbuju ovaj hranljivi sastojak, što može dovesti do njegovog nedostatka, a određeni lekovi takođe mogu da utiču na apsorpciju. Nedostatak vitamina B12 može negativno da de odrazi na zdravlje kostiju, srca i mozga, a neke studije su pokazale da nedovoljan unos može da pogorša kognitivni pad i doprinese demenciji. Važno je da razgovarate sa svojim lekarom o količini vitamina B12 koja vam je potrebna.
Ostali hranljivi sastojci koje treba uzeti u obzir
Nutritivne potrebe svake osobe su različite, pa je važno da razgovarate sa svojim lekarom o vašim individualnim. Nedostatak gvožđa može da se javi i sa starenjem, što dovodi do anemije, pa ako se često osećate umorno, trebalo bi da posetite doktora.
Nedostatak magnezijuma je takođe čest i može da utiče na kvalitet sna i funkciju mozga, a nivoi mogu da se provere analizom krvi. Unos dovoljno kalijuma, koji se nalazi u bananama, spanaću i slatkom krompiru, može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska i sprečavanju osteoporoze. Pošto je zatvor čest problem kod starijih osoba, dobra je ideja da pratite unos vlakana ili da razgovarate sa svojim lekarom o suplementima, objavio je Health.com, a preneo Index.hr.
(B92, Foto: Shutterstock/artem evdokimov/pics five)
- Detalji
- Kategorija: Zdravlje
Dok su neki znaci jasno povezani sa određenim promenama u organizmu, drugi su opštiji i često se lako previdi ili pripišu drugim, manje ozbiljnim stanjima.
Istraživači i naučnici iz organizacije Cancer Research UK ističu da rano prepoznavanje bolesti može imati ključnu ulogu u uspešnosti lečenja.
Na svojoj internet stranici navode: "Otkrivanje raka u ranoj fazi znači da je lečenje verovatnije uspešno. Svest o nekim ključnim znacima i simptomima raka može pomoći".
Dodaju da postoji više od 200 različitih vrsta raka i da sve imaju različite znake i simptome, piše Daily Express.
Neki utiču na specifična područja tela, poput stomaka ili kože. Ipak, napominju da neki simptomi mogu biti i opštiji. Ovo su neki od primera:
Obilno noćno znojenje ili groznica
Lekarski savet potrebno je potražiti ako osoba doživljava veoma jako i obilno noćno znojenje. "Znojenje noću ili visoka temperatura (groznica) mogu biti izazvani infekcijama ili nuspojavom određenih lekova.
Takođe, često ga doživljavaju žene u vreme menopauze. Ali razgovarajte sa svojim lekarom ako imate veoma jako, obilno noćno znojenje ili neobjašnjivu groznicu“, pojasnili su stručnjaci.
Umor i iscrpljenost
Iako je povremeni umor normalan, dugotrajna iscrpljenost zahteva pažnju.
"Postoji mnogo razloga zbog kojih se možete osećati umornije nego inače, posebno ako imate problema sa spavanjem ili ste pod stresom.Ali ako se stalno osećate umorno ili ako nema jasnog razloga zašto se osećate umorno, razgovarajte sa svojim lekarom", istakli su iz organizacije.
Neobjašnjiv gubitak težine
Istraživači poručuju da su manje promene telesne težine uobičajene, ali upozoravaju: "Male promene težine tokom vremena su sasvim normalne. Ali ako vi ili drugi ljudi mislite da ste izgubili primetnu količinu težine, a niste to pokušavali, recite svom lekaru".
(B92, Foto: Shutterstock/CrizzyStudio)
- Detalji
- Kategorija: Zdravlje
Orašaste plodove najčešće jedemo sirove, pečene ili blago tostirane, a sve te opcije su dobre.
Orašasti plodovi često se zapostavljaju među zdravim grickalicama, iako su pravi mali nutritivni saveznici.
Bademi, lešnici, orasi, pistaći ili indijski orah odlični su kao dodatak voću i jogurtu, ali mogu poslužiti i kao samostalna užina koja zasiti između obroka.
Ipak, važno je znati koliko ih jesti i obratiti pažnju na moguće posledice po digestivni sistem.
Preporučena količina
Orašaste plodove najčešće jedemo sirove, pečene ili blago tostirane, a sve opcije su dobre. Treba izbegavati dodavanje previše soli ili šećera, jer se time smanjuju njihova zdravstvena svojstva. Preporučena količina za odraslu osobu iznosi oko 30–40 grama dnevno, što odgovara jednoj šaci.
Najbolje ih je jesti ujutru ili između obroka, kao grickalicu koja daje energiju i sprečava prejedanje. Nutricionisti često savetuju dodavanje orašastih plodova u doručak, na primer u ovsene pahuljice, smuti ili jogurt, jer tada pružaju dugotrajan osećaj sitosti.
Dobro podnošljivi, ali uz oprez
Orašasti plodovi su uglavnom dobro podnošljivi, ali osobe sa osetljivim želucem, refluksom ili sindromom iritabilnog creva mogu osetiti nadutost ili blagu gorušicu zbog visokog sadržaja masti i vlakana. Kod osetljivog želuca preporučuje se kombinovanje orašastih plodova sa jogurtom, voćem ili ovsenim pahuljicama kako bi se olakšalo varenje.
Osobe alergične na orašaste plodove treba da ih u potpunosti izbegavaju, dok oni koji prate unos kalorija treba da imaju na umu da su orašasti plodovi veoma kalorični. Iako sadrže zdrave masti, prekomerna količina može brzo povećati ukupan dnevni kalorijski unos.
(B92, Foto: Shutterstock/Nymphalyda)
- Detalji
- Kategorija: Zdravlje
Mnogi od nas ne razmišljaju o uticaju pića na bubrege kada biramo šta ćemo popiti, ali možda bi trebalo. Neka pića mogu ozbiljno naškoditi ovom vitalnom organu.
Studije iz 2015. godine otkrile su da su u pitanju pića koja se svrstavaju u gazirane napitke. Iako znamo da ova pića nisu najzdravija opcija, često ih biramo za osvježenje tokom toplih dana ili na zabavama, a da ne shvatamo njihov uticaj na naše tijelo.
Istraživanje je pokazalo da konzumacija više od četiri slatka gazirana pića nedjeljno može povećati rizik od hroničnih bolesti bubrega. Visok nivo šećera u krvi može oštetiti krvne sudove u bubrezima i doprinijeti razvoju dijabetesa.
Zato je važno da osobe sa dijabetesom ili hroničnim bubrežnim oboljenjima izbjegavaju gazirane napitke, a naročito treba biti oprezan ako imate ovu bolest u porodici.
Gazirana pića nisu štetna samo zbog visokog sadržaja šećera, već i zbog fosforne kiseline. Redovna konzumacija ovih napitaka može uzrokovati promjene u mokrenju, što može dovesti do stvaranja bubrežnih kamenaca i hroničnih bubrežnih bolesti što uništava bubrege. Ako volite gazirane napitke, možda bi bilo korisno da ih barem ograničite.
Šta je najbolje za bubrege?
Odgovor je jednostavan – obična voda. Ona je najzdraviji izbor za vaše telo i najbolje zadovoljava žeđ, n1info.rs.
(Srpskainfo, FOTO: FREEPIK)
- Detalji
- Kategorija: Zdravlje
U Republici Srpskoj je od početka vakcinisanja protiv humanog papiloma virusa primijenjeno ukupno 6.904 vakcina kod djece mlađe od 18 godina, rečeno je u Institutu za javno zdravstvo Srpske.
“Od toga je 4.091 primilo prvu dozu, a 2.813 drugu dozu”, precizirali su iz Instituta i dodali da su vakcinu protiv HPV-a primile 4.882 djevojčice, a 2.022 dječaka.
“Što se tiče komercijalne vakcine 1.292 starijih od 18 godina primilo je HPV vakcinu. Prvu dozu dobile su 752 osobe, a drugu njih 540. Od tog broja, 1.142 su bile žene, a 150 muškarci”, naveli su iz Instituta za javno zadrvstvo Republike Srpske.
Za starije od 17 godina vakcinacija protiv humanog papiloma virusa obavlja se u Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske. Na raspolaganju je devetovalentna HPV vakcina "gardasil 9", proizvođača MSD. Vakcinacija se obavlja od 8.00 do 14.00 časova i nije potrebno zakazivanje termina.
Vakcinacija protiv humanog papiloma virusa počela je u martu 2023. godine i besplatna je za uzrast od devet do 18 godina, dok je ranije bila besplatna do 14. godine.
Cijena jedne doze komercijalne vakcine je 210 KM, a kompletna vakcinacija podrazumijeva dvije doze, sa preporučenim razmakom između doza od godinu dana.
Prva HPV vakcina u svijetu uvedena je 2006. godine u Australiji, a prva zemlja u Evropi bila je Velika Britanija 2008.
Karcinom grlića materice je jedan od rijetkih tumora za koje se zna uzrok, jer je on u gotovo 100 odsto slučajeva uzrokovan HPV-om. Vakcinacija je, kako navode iz Instituta, apsolutna prevencija protiv te bolesti.
(Nezavisne, Foto: Pexels)
Još članaka …
Strana 28 od 30
