Nakon 40. godine telo više ne prerađuje ugljene hidrate kao u dvadesetim i tridesetim.
Hormonalne promene, postepene promene u osetljivosti na insulin i usporavanje metabolizma mogu da učine skokove šećera u krvi izraženijim i štetnijim, što dovodi do naglih padova energije, jačih žudnji, upornog gojenja i većeg rizika od insulinske rezistencije.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da se neki od najproblematičnijih izbora kriju upravo među svakodnevnim namirnicama za doručak, a izdvojili su četiri koje bi, naročito nakon 40. trebalo izbegavati.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
1. Granola pločice
Granola pločice se često smatraju zdravim izborom, ali mnoge kupovne verzije sadrže velike količine dodatog šećera i prerađenih ugljenih hidrata, što izaziva brzi rast, a zatim pad šećera u krvi.
"To su ulepšane čokoladice bez zadovoljstva koje dobijete kada pojedete čokoladicu", kaže dijetetičarka Mišel Sari za SheFinds.
TEKST SE NASTAVLJA ISPOD OGLASA
Dodaje: "Sadrže mnogo dodatog šećera i mnogo kalorija za vrlo malu količinu. Preskočite granola pločice jer zapravo ne dodaju ništa vašoj ishrani."
2. Peciva
Peciva, kroasani i slično često sadrže velike količine rafinisanog šećera i prerađenih ugljenih hidrata koji izazivaju nagli porast, a zatim pad šećera u krvi. Redovan unos takvih namirnica može da oteža kontrolu telesne težine.
"Prepuni su masti i šećera, a ništa od toga nije korisno za vaše zdravlje", ističe Mišel Sari. Savetuje da se umesto kupovine peciva unapred pripremi doručak, na primer tost sa prirodnim kikiriki maslacem i bananom.
3. Zaslađene žitarice
Mnoge kupovne žitarice za doručak bogate su rafinisanim šećerima koji izazivaju brzi porast, a zatim nagli pad šećera u krvi. Dugoročno mogu otežati kontrolu telesne težine i povećati rizik od insulinske rezistencije.
"Nisu sve žitarice iste, ali često su bogate šećerom i nemaju veliku nutritivnu vrednost. Ako žitarice nemaju vlakna, ništa ne pomaže u regulaciji šećera u krvi", napominje dijetetičarka.
Dakle, nakon 40. godine izbor doručka može da ima veći uticaj na nivo šećera u krvi, energiju i telesnu težinu nego ranije. Stručnjaci ističu da namirnice bogate rafinisanim šećerima i prerađenim ugljenim hidratima mogu da podstaknu nagle skokove i padove šećera, što dugoročno povećava rizik od insulinske rezistencije.
Kao bolju opciju navode doručak koji kombinuje vlakna, proteine i zdrave masti, na primer jaja sa povrćem ili grčki jogurt sa orašastim plodovima i svežim bobičastim voćem. Takve kombinacije mogu da pomognu u stabilnijoj regulaciji šećera u krvi i dužem osećaju sitosti.
(B92)
