Namirnica koja jača tijelo, a ne goji: Evo kada je najbolje vrijeme da PIJETE JOGURT, najbolji kao desert

Jogurt sadrži dobre bakterije i odličan je za vaš organizam, evo kada ga treba konzumirati, zašto i kako.

Najbolje vrijeme za jogurt je u vrijeme doručka, jer je jutro vrijeme kada probiotici ili dobre bakterije iz jogurta dospijevaju do debelog creva.

Pored toga, obezbjeđuje dobar izvor proteina, kalcijuma, vitamina B i fosfora i smanjuje upale, poboljšava varenje i smanjuje rizik od gojaznosti, Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa i drugih gastrointestinalnih bolesti, prenosi Stil.

Međutim, ne preporučuje se osobama koje su sklone stvaranju kiseline ili imaju druge gastrointestinalne poremećaje.

Na prazan stomak, fermentisani mliječni proizvodi, uključujući jogurt, proizvode hlorovodoničnu kiselinu koja ubija bakterije mliječne kiseline u jogurtu i izaziva kiselost.

Osim toga, trebalo bi da ga izbjegavaju osobe koje ne podnose laktozu i dijabetičari, posebno ako sadrži mnogo šećera.

Ne preporučuje se konzumiranje jogurta prije obroka jer je nivo želudačne kiseline izuzetno visok kada smo gladni.

(Srpskainfo)

Ovo je idealna tjelesna temperatura

Iako se do sada smatralo da je idealna tjelesna temperatura 36,6 stepeni Celzijusa, poslednja istraživanja naučnika pokazala su da to uopšte nije tako.

Štaviše, ova temperatura može govoriti o mnogim zdravstvenim stanjima - od fizičkih bolesti do poteškoća sa mentalnim zdravljem koji na kraju krajeva mogu rezultirati i kraćim životnim vijekom.

Naš organizam je veoma složen sistem, a da bi on pravilno radio potrebno je da postoji sinergija između svih njegovih elemenata. „Glatko“ funkcionisanje organizma ometaju brojni faktori - od stresa, preko neredovne i nepravilne ishrane, pa sve do fizičkih i mentalnih oboljenja, a jedan od načina na koji nam tijelo govori da nešto nije baš kako treba jeste i podizanje temperature. 

Dugo godina se vjerovalo da je „normalna“ temperatura tela 36,6 stepeni Celzijusa. Međutim, početkom 20. vijeka ustanovljeno je da tjelesna temperatura ljudi postepeno opada iz godine u godinu. Ovakav trend naučnici objašnjavaju manjim brojem upalnih procesa zahvaljujući češćem korišćenju antibiotika i zdravijem načinu života. Po današnjim standardima, tjelesna temperatura je idealna ukoliko tek malo premašuje 35 podjeljak Celzijusove skale.

Međutim, povišenu temperaturu ne izazivaju samo upalni procesi u organizmu ili neka fizička oboljenja, već i problemi sa mentalnim zdravljem - depresija, ustanovili su naučnici Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, a prenio ruski portal Argumenti i Fakti.

- To znači da depresija nije samo u glavi, već da je treba posmatrati kao sistemsko oboljenje koje je propraćeno upalnim procesom - pojašnjava biolog Džordža Mejsona Anča Baranova.

Oslanjajući se na ove nalaze, naučnici su došli do veoma jasnog zaključka, a to je da je dužina životnog vijeka usko povezana sa tjelesnom temperaturom: što je ona niža, to će čovjek duže živjeti. Postavlja se pitanje: „A šta učiniti kako bi se organizam permanentno rashladio do optimalnih vrijednosti?“ Univerzalan odgovor, naravno, ne postoji, ali postoje smjernice koje mogu biti od koristi.

Regulisanje ishrane bi mogao biti prvi korak u borbi sa povišenom tjelesnom temperaturom, a kao posljedica ove promjene poboljšaće se i mentalno zdravlje. Autori kalifornijskog istraživanja savjetuju i odlaske u saune i parna kupatila, pa čak i duže kupanje toplom vodom. Na taj način organizam „uključuje“ mehanizme hlađenja koji obaraju tjelesnu temperaturu prvo privremeno, a u kombinaciji sa zdravi(ji)m načinom života - i trajno.

(B92, ATV)

IZRASLINE NA KOŽI LIČE NA MLADEŽE, ALI NISU: Mogu da ukažu na povišeni holesterol

Pogledajte kako izrasline na vašoj koži mogu potencijalno da budu povezana sa nekim zdravstvenim stanjima.

Braon mrlje na koži (medicinski naziv: akrohordoni) su mesnate ili ponekad tamnije i bezopasne izrasline koje se uglavnom pojavljuju na  kapcima, pazusima, vratu, predijelu prepona, gornjem dijelu grudi i ispod grudi. Iako ne predstavljaju prijetnju po vaše zdravlje, mogu da se zakače na odjeću i da vam smetaju.

I dok stručnjaci ne znaju sa sigurnošću šta uzrokuje ove benigne izrasline, neki su povezali stalno trljanje kože na ovim područjima kao mogući uzrok, iako to nije široko prihvaćeno gledište. 

Među stručnjacima koji raspravljaju o osnovnim uzrocima kožnih izraslina koji liče na mladeže, neki od zdravstvenih stanja o kojima se najviše govori su insulinska rezistencija i dijabetes. Ali, ovo nisu jedini osnovni uzroci kožnih oznaka. Visok holesterol takođe može da bude krivac.

Prema studiji iz 2019. objavljenoj u časopisu "Indian Dermatology Online Journal", postoji veza između metaboličkog sindroma i kožnih oznaka. Dislipidemija, takođe poznata kao visok holesterol ili hiperlipidemija, jedno je od zdravstvenih stanja koje čine dio metaboličkog sindroma. 

Kako su tačno povezani metabolički sindrom, visok holesterol i oznake na koži?

Kao što je objasnio ljekar opšte prakse specijalizovan za dermatologiju, dr Finbar Mekgrejdi, metabolički sindrom je kao savršena oluja koja pustoši vaše tijelo. Abdominalna gojaznost, povišeni nivoi triglicerida, nizak nivo "dobrog" holesterola ili lipoproteina visoke gustine (HDL), visok krvni pritisak i povišeni nivoi šećera u krvi natašte koji se spajaju u metaboličkom sindromu mogu da se manifestuju na vašoj koži putem ovih mrlja, kaže stručnjak.

Hiperlipidemija se odnosi na visok nivo triglicerida i lipoproteina niske gustine (LDL) ili „lošeg“ holesterola u krvi. Iako ne postoje naučni podaci koji bi ukazivali na direktnu vezu između visokog holesterola i kožnih oznaka posebno, ovdje je zabrinutost zbog metaboličkog sindroma.

Održavanje zdrave tjelesne težine, vježbanje i dobra ishrana (ograničavanje prerađene hrane i povećanje unosa cijelih žitarica, voća i povrća, nemasnih proteina i zdravih masti) mogu mnogo da doprinesu borbi protiv metaboličkog sindroma, i stoga, mrlje na koži. Ograničavanje konzumacije alkohola i prestanak pušenja takođe mogu pomoći, kaže dr Finbar Mekgrejdi preko Jutjuba, prenosi Health Digest.

(MONDO)

Nikako ne unosite više kofeina od preporučene doze: Evo šta se sve tada dešava u organizmu

Kofein je aktivni sastojak nekih od naših omiljenih pića i ima snažan efekat na ljude.

Prirodno je tu u vašoj jutarnjoj kafi i šoljici čaja ili se dodaje vašem omiljenom energetskom napitku i mnogim popularnim bezalkoholnim pićima.

Međutim, jedan brend limunade je nedavno zatvoren u SAD zbog optužbi da je njen sadržaj kofeina opasno visok, iako je navodno bio unutar preporučenog dnevnog unosa kofeina za odrasle. Ovo je pokrenulo pitanja o tome koliko je kofeina previše, i da li je važno odakle ga dobijamo?

Iako postoje brojne studije koje pokazuju da neka kofeinska pića imaju zdravstvene prednosti, još uvek postoji  neizvesnost o tome kako bismo ih trebali konzumirati.

Kako kofein utiče na telo

Mnoge ključne funkcije se stalno dešavaju u našem organizmu, uključujući otkucaje srca, protok krvi i cikluse spavanja i buđenja. Na mnoge od njih utiče adenozin – hemikalija koja se prirodno javlja u telu i čiji je zadatak da nas umori na kraju dana.

"Adenozin je jedna od prirodno proizvedenih supstanci u telu koja dovodi do utišavanja aktivnosti u različitim organima koji su pod stresom ili im je potrebno smanjenje potražnje za energijom", kaže Kenet Džejkobson, šef odeljenja za molekularno prepoznavanje u Nacionalnom institutu za dijabetes i Disgestivne i bubrežne bolesti u SAD za BBC.

Adenozinski receptori se nalaze na spoljašnjoj površini mnogih ćelija u telu, kaže on, i reaguju na promenu nivoa adenozina u blizini ćelije da pošalju komandu unutar ćelije za smanjenje nivoa njene aktivnosti. Ovo podstiče san u srcu, bubrezima, imunološkom sistemu i drugim tkivima.

Kada konzumiramo kofein, on se brzo apsorbuje u naš krvotok, gde preplavljuje adenozin, sprečavajući ga da se veže za ove receptore i da radi svoj posao. Zbog toga konzumiranje kofeina može učiniti da se osećamo budnije i energičnije.

Kofein takođe može povećati nivoe drugih neurotransmitera poput dopamina i adrenalina, što može učiniti da se osećate više stimulisanim, kaže Damian Bailei, profesor fiziologije na Univerzitetu Južnog Velsa u Velikoj Britaniji.

Evropska agencija za bezbednost hrane EFSA savetuje zdravim ljudima da piju ne više od 400 mg dnevno i ne više od 200 mg u jednom napitku.

Espreso može da sadrži između 250 mg i 700 mg kofeina, a neka energetska pića mogu biti 500 ili 600 mg. Dakle, lako je preopteretiti se kofeinom, kaže Bejli, i znaćete kada se to desi jer možete početi da osećate mučninu, anksioznost i razdražljivost i da imate glavobolju.

Takođe možete primetiti preuranjene ventrikularne kontrakcije - koje su dodatni otkucaji srca. Međutim, umereni unos oko dve ili tri šoljice kafe dnevno nije povezan sa ozbiljnim negativnim neželjenim efektima kod zdravih ljudi.

(B92)

Alarmantni podaci o posledicama društvenih mreža na tinejdžere

Tinejdžeri provode gotovo 5 sati dnevno na društvenim mrežama a sve to dosta utiče na njihovo mentalno zdravlje.

Čak 41 odsto tinejdžera, koji veoma često vreme provode na društvenim mrežama, svoje celokupno mentalno zdravlje ocenjuje lošim ili vrlo lošim. Onih koji vrlo retko koriste društvene mreže tek je 23 odsto.

Na primer, 10 odsto tinejdžera u grupi sa najvećom upotrebom društvenih mreža izrazilo je suicidnu nameru ili samopovređivanje u poslednjih 12 meseci, dok ih je u grupi sa najmanjom upotrebom, iste namere izrazilo tek 5 odsto.

Takođe, u grupi sa najvećom upotrebom društvenih mreža njih 17 odsto reklo je da ima lošu sliku o svom vlastitom telu, dok je u grupi sq najnižom upotrebom društvenih mreža, tek 6 odsto izrazilo taj problem.
4,8 sati na dan

Prosečan broj sati koje dnevno tinejdžeri u SAD-u provode koristeći sedam najpopularnijih aplikacija je 4,8 sati na dan. Čak 87 odsto vremena provode na kanalima: Jutjub, TikTok i Instagram.

Čak 37 odsto tinejdžera kaže da provodi 5 ili više sati dnevno na pomenutim kanalima i društvenim mrežama, njih 14 odsto provodi 4 sata dnevno, 26 odsto provodi 2 sati dnevno, dok 23 odsto njih provodi manje od 2 sata dnevno.

Podaci pokazuju da je 60 odsto najfrekventnijih korisnika društvenih mreža koji su prijavili slab roditeljski nadzor i loše roditeljske odnose te su rekli da imaju loše ili vrlo loše mentalno zdravlje.

Zašto ojećate umor nakon spavanja i kako društvene mreže troše energiju?

Čvrsti roditeljski odnosi i nadzor značajno smanjuju rizik od problema sa mentalnim zdravljem među tinejdžerima koji koriste društvene mreže, čak i među onima sa značajnom statistikom vremena provedenog ispred ekrana.

(B92)


O portalu

Teslić danas - Vaš internet portal!

Najposjećeniji internet portal u Tesliću. Šesnaest godina sa Vama. Hvala na povjerenju!

Kontakt e-mail: teslicdanas@gmail.com